RSS Новости:

Изашла из штампе седма свеска часописа „Браничевски весник“ (2016)
Светосавска академија „Куцајте и биће Вам отворено“, Пожаревац, 2017.
Изашао из штампе други том биографског лексикона „Свештено­служитељи Браничевске епархије“
Најновији број часописа „Саборност“ X (2016)
Промоција књига о епископу браничевском Венијамину (Таушановић), Пожаревац, 2016.
Састанак вероучитеља са Владиком, јули 2016.
Осмо епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2016.
Изашла из штампе књига „Хришћанство у вртлозима савремености“ аутора др Зорана Крстића
Изашла је из штампе дванаеста књига библиотеке „Приручници“
Изашао из штампе зборник еклисиолошких студија

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

5.4.2012. | Култура » Изложбе

Изложба уметничких фотографија „ХИЛАНДАР, 2011“, аутора Станка Костића

Изложба „Хиландар 2011“, Станко Костић

Градска галерија, Пожаревац, 5. април 2012.

Уручење грамате г. Станку КостићуУспешни сарадник Епархије браничевске и епархијског Одбора за просвету и културу, господин Станко Костић одржао је изложбу уметничких фотографија, у пожаревачкој Градској галерији. Изложба, насловљена „Хиландар, 2011“, представља антолошки избор фотографија, које је овај уметник начинио у манастиру Хиландару, током 2011. године. Отварању су присуствовали представници државних и градских власти, представници Епархије браничевске, локални уметници и културни радници. Током ове свечаности, г. Станку Костићу је, у име Епископа пожаревачко-браничевског, Г. Игнатија, уручена и архијерејска грамата за до сада показани труд и залагање на пољу делатности Цркве. Пригодни говор, тим поводом, одржао је протођакон Златко Матић:

Часни оци, уважена господо представници градске власти, цењени посленици уметности, науке, културе и просвете нашег града и округа, даме и господо, драги Станко,

Оно што препознатљиво спаја обичну, аматерску и уметничку фотографију, јесте покушај да се један тренутак историје, конкретан моменат неумитног протока времена, забележи, сачува и пренесе наследницима простора и времена.

Оно, пак, што уметничку фотографију издваја из сфере психолошке меморије, јесте тежња уметника да буде сличан Творцу, Богу, па да укаже на вечност, чак и у току историјске смене еона, да укаже на будућност, иако све тече. Када сећање на прошлост прерасте у носталгију за вечношћу, сваки уметник, па и фотограф, постаје служитељ Цркве, јер сагледава и објективом фотоапарата и срцем свога бића истину да бележити црквени простор и време значи успињати се ка Царству Божјем.

Аутор који нам је вечерас приредио ужитак овог сабрања, г-дин Станко Костић, препознао је поменуте истине, па је постао и до сада је остао сарадник Одбора за просвету и културу Епархије браничевске. Из тог разлога, председник именованог Одбора, Њ. П. Епископ пожаревачко-браничевски, проф. др Игнатије Мидић, наградио је г-дина Костића архипастирском граматом. Користим диван повод да му грамату нашег владике, у својству секретара Одбора, и уручим.

грамата


Чланови Одбора за просвету и културу Епархије браничевске су учествовали и на отварању изложбе у Средњој школи „Младост“ у Петровцу на Млави, 24. маја 2012. године. Том приликом се присутнима обратио протођакон Златко Матић речима:

Часни оци, поштовани господине председниче, уважени представници локалних структура власти, посленици уметности, науке, културе и просвете овога града и ових простора, цењене даме и господо, драги Станко,

Част, задовољство и одговорност представља ми могућност да вас све поздравим у својству секретара ОПК Епархије браничевске и најпре вам честитам данашњи велики хришћански празник, Спасовдан — Вазнесење Господње. У покушају личносног, али и државног, националног и духовног вазнесења, огледа се снага хришћанског призива, чежња за остварењем „новог неба и нове земље“. То, на посебан начин, чине уметници, тако да су време и простор ове изложбе, изузетно успешно спојени, јер је суштина уметничког стваралаштва у томе да нас вазнесе, уздигне до божанских висина.

Дугогодишњи сарадник наше Епархије, г. Станко Костић, прошлог месеца је у пожаревачкој Градској галерији изложбом представио своје уметничке фотографије, настале у нашој светој царској хиландарској лаври. Током те духовно-уметничке гозбе, аутору изложбе сам, у име епископа пожаревачко – браничевског, г. Игнатија, уручио архипастирску грамату, за до тада показани труд и залагање на пољу презентовања уметничког и литургијског блага наше Цркве. Наше вечерашње окупљање око истих црквених мотива користим да бих вашој пажњи и љубави изнео неке црквене (богословске) мотиве, за такав гест нашег владике. Желео бих, наиме, да вам предочим, цењени пријатељи, разлоге којима се човек Цркве управља посматрајући уметничка остварења, уопште, али и конкретно, фотографски ликовни израз.

Велики учитељи и свети Оци Цркве Христове, износећи искуство васељенског хришћанства, говорили су и записивали свој доживљај црквене уметности, који се може овако сажети:

„Проповед или беседа, чак, најопштије говорећи — језик, веле они, није ни у ком случају довољан да би се говорило о Богу. Човек, ипак, жели да изрази своје усхићење, своје одушевљење пред тајном Бога и вечног живота. Зато му не преостаје ништа друго него да се преобрази у уметника.“

Отварање изложбе у ПетровцуОво је, заиста, општеприхваћени став читавог хришћанског учења, али нећемо погрешити ако устврдимо да исто важи и за светске религије. Уметничка остварења принета Богу, што за нас хришћане истовремено и неодвојиво значи принета својим ближњима, понуђена онима које волимо, опстају дуже од свих нас. Дужа су од нашег сећања, а ми желимо и више од тога, тежимо да опстану заувек у Божјем памћењу.

Уметничким достигнућима постајемо слични анђелима, створењима Божијим која непрекидним славословљем и неућутним гласовима узносе Богу благодарење и хвалу. Уметничким изражавањем створења величају Творца и на неки начин му се приближавају, јер и сами стварају. Сваки уметник, и у том контексту посебно желим да подвучем овом приликом, сваки ликовни фотограф, јесте вице – Творац, подражаватељ небеских виђења, која затим претаче у хармонични израз виђене славе и богооткривене лепоте, па све то са нама дели. Да, све то са ближњима дели, јер је лепота слична љубави, јер се дељењем умножава и све већи број учесника у дивљењу, собом обухвата.

Ниједан хришћански народ, па ни наш, историју уметности не може ни замислити одвојено од њеног црквеног израза. Ту се нашој уметности налази и извор и увир. Одатле она црпи своје биће.

Када постоји уметник, који ове идеје прихвати као своје и изражава их својим уметничким техникама, његова сарадња са Црквом постаје, некако, природна, нормална, очекивана. То јесте случај са приступом црквеној уметности г. Станка Костића. Његова фотографија није обична, свакодневна фотографија пролазне свакодневнице. Јер, оно што препознатљиво спаја аматерску и уметничку фотографију јесте покушај да се један тренутак историје, конкретан моменат неумитног протока времена, забележи, сачува, херметички замрзне и пренесе наследницима времена и простора. Фотографије које нам г. Костић представља имају уметнички израз (у смислу уметности о којој сам до сада говорио), као и црквени, литургијски мотив. Зато се оне издвајају из сфере психолошке меморије, једноставног сећања на прошлост, па указују на вечност, на Божје вечно постојање, које се сагледава чак и у историји, у временском протоку и смењивању еона. Фотографије које су пред нама се не мире са старогрчком филозофском неумитношћу која прети формулом: „Све тече“, већ храбро, хришћански одважно указују на будућност. Када сећање на прошлост прерасте у носталгију за вечношћу, сваки уметник, па и фотограф, постаје служитељ Цркве и учесник њене вечне Литургије, јер објективом апарата и срцем свога бића сагледава истину која каже да бележити црквени простор и Божје време значи само једно – успињати се ка Царству Божјем, Царству вечног и врховног Уметника.

Аутор који нам је вечерас приредио овај истовремено и чулни и духовни ужитак сабрања у оприсутњеној Светој Гори, коју нам је учинио и физички присутном, и дочарао учествовање у животу најлепшег цвета Богородичног врта, манастира Хиландара, наш Станко, препознао је многе од ових истина. Да их није доживео, не бисмо ни ми партиципирали у лепоти Божје творевине, ако престане да их доживљава изневериће таленте које му је Бог подарио.

Надајући се да ће наш аутор наставити у процесу успињања из баште свете Дјеве у башту Раја, желим му да уприличи још пуно оваквих изложбених поставки, које сведоче лепоту вечности у Цркви.

Драги Станко, уважене даме, цењена господо, браћо и сестре у Христу, захваљујем вам на стрпљењу, пажњи и љубави.

Отварање изложбе у Петровцу