RSS Новости:

Резултат конкурса за формирање листе вероучитеља за 2018/2019. г.
Одржан научни богословски скупи у оквиру прославе 200 година освећења манастирске цркве манастира Покајница
Десето епархијско такмичење у познавању Православног катихизиса, 2018.
Изашла из штампе осма свеска часописа „Браничевски весник“ (2017)
Организовање тематског научног богословског скупа, Манастир Покајница, 21. мај 2018.
Организовање међународне научне конференције
Представљање нашег издања на Филозофском факултету у Београду
Промоција зборника „Религија у савременом друштву“, Пожаревац, 2018.
У продаји је ДРУГО КОЛО сабраних дела о. Георгија Флоровског
Најновији број часописа „Саборност“ XI (2017)

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

23.5.2013. | Култура » Књижевне вечери

Књижевно вече „О историјским и теолошким аспектима Миланског едикта“, Велика Плана, 2013.

„Тада је наступио нови преображени живот,
уместо мрака смртницима изненада
засијала је предивна светлост.“
(Јевсевије Кесаријски, IV век)

У част јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта, библиотека „Радоје Домановић“ из Велике Плане, дана 23. маја 2013. године организовала је књижевно вече под називом О историјским и теолошким аспектима Миланског едикта. Гости вечери били су проф. др Радивој Радић са Филозофског факултета, Универзитета у Београду и протођакон Златко Матић, секретар Одбора за просвету и културу Епархије браничевске и асистент на Православном богословском факултету у Београду.

Након уводне речи домаћина, предавачи су, сваки из свог академског угла посматрања, расветљавали личност и дело великог ромејског цара, светог Константина. Професор Радић говорио је о историјским аспектима Миланског едикта, лику самог Константина Великог, првог хришћанског цара, као и о раном хришћанству у Римском царству. Протођакон Златко Матић, говорио је о теолошким аспектима Миланског едикта, значају раног хришћанства, стању у Цркви, односа државе и Цркве на Никејском сабору.

Милански едикт је законски акткоји су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али је хришћанима дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице. Миланским едиктом из 313. године, Константин је зауставио прогоне хришћана и фаворизовао хришћанство и њену Цркву као доминантнију верску силу, у оквиру Римског царства. „Схвативши да је хришћанство огромна снага, он је ушао у неку врсту савеза са овом религијом и на тај начин отворио нову епоху у светској историји“, рекао је професор Радић. Према речима протођакона Златка Матића кључна личност за ову велику историјску прекретницу био је цар Константин и тада: „Августов Pax Romana доласком Константина постаје Pax Christiana“, прогони хришћана у потпуности престају, док Августов мир постаје само пророчка припрема света за појаву хришћанског цара.

У препуној сали библиотеке „Радоје Домановић“ из Велике Плане владало је велико интересовање за ову тему, што доказују и бројна питања публике на крају излагања.

Предраг Георгијев, дипломирани историчар