Новости:

Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)

33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“

Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца

Беседа митрополита силивријског г. Максима

Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија

Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“

Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

16.12.2015. | Култура » Промоције

Промоција књиге „Кнез Милош и Пожаревац“, Пожаревац, 2015.

У среду, 16. децембра 2015. године, у свечаној сали Градске скупштине Пожаревац, у организацији Одбора за просвету и културу Епархије браничевске и пожаревачке градске организације Удружења потомака ратника 1912–1920, уприличена је промоција књиге аутора др Мирољуба Манојловића — „Кнез Милош и Пожаревац“.

На почетку, у име Издавача, присутнима се обратио протођакон Златко Матић, који је између осталог рекао:

Часни оци, уважени г. професоре Љушићу, поштовани др Манојловићу,
господо носиоци градске власти, цењене даме и господо,

Присутна учена господа, доктори историјских наука, компетентно и прецизно ће говорити о свим стручним и научним, академским аспектима дела које данас промовишемо. Ја користим прилику да вашој пажњи понудим богословске разлоге којима смо се ми, чланови ОПК Епархије браничевске, руководили, када смо одлучили да будемо издавачи и носиоци овог пројекта, монографије Кнез Милош и Пожаревац.

Затим је протођакон Златко Матић додао:

Промоција - Кнез Милош и Пожаревац, Пожаревац, децембар 2015.

Подстицајне су поуке ове књиге, јер нас подсећају на истине нашег постојања, које се вековима врти око Цркве, или гравитира ка Цркви, чак и онда када цркву (храм), као конкретно место окупљања живе Цркве, треба из темеља обновити. Обновити је и учинити центром града и центром живота. Управо то је урадио он, „Његово књажевско сијатељство, Г. Милош“. Наш аутор тај књажев труд дефинише врло једноставно: „Црква је подигнута испод брда, подаље од пијаце и турске чаршије, у намери да се измештањем, створи окосница будуће вароши у Пожаревцу“ (34). Намера се остварила: „Већ 1825. средиште вароши се померило од велике пијаце према цркви“ (36). Када је и дворски комплекс саграђен у непосредној близини, тиме је на посебан начин васпостављен симболички израз византијске политичке теологије (владар као први верник Цркве, око кога се народ уједињује), али се полако у живот враћа и старо српско урбанистичко планирање: насеље се гради око Цркве, баш као што се верни народ сабира у Цркви око Чаше светог Причешћа. То је књаз показивао личним примером: „На сваки благдан или породични празник који је прослављао у Пожаревцу, Милош је најпре одлазио на богослужење и литургију у Цркву“ (37). Парадигма немањићког начина управљања, била је, дакле, очувана тада (половина 19. века) неокрњеном.

Закључио је, такоће:

Обнављање сећања на велике личности и догађаје о којима данас говоримо, увек је и нови позив на наше сопствено преиспитивање статуса наследника тако великих предака. У поређењу са њима видимо колико још треба да деламо и као држава и као Црква, да бисмо им се макар мало приближили. Зато су ови подухвати, као што је књига Кнез Милош и Пожаревац вредни и достојни дивљења. Аутору честитам од срца, а вама, уважени пријатељи, захваљујем на пажњи и љубави.

Слушаоцима се затим обратио проф. др Радош Љушић, историчар. Професор Радош је искористио прилику да се присети свог дугогодишњег познанства и плодне сарадње са аутором, како везано за раније пројекте, тако и приликом настајање ове књиге. Професор је, потом, у пар примера подсетио присутне на утицај и значај кнеза Милоша за историју града Пожаревца. Живописним анегдотама из владавине кнеза Милоша указао је на вештину којом је Кнез водио Српски народ.

На самом крају, речи захвалности упутио је аутор, г. Мирољуб Манојловић. Захвалио се Одбору за просвету и културу на подршци, професору Љушићу на љубави, и присутној публици на заинтересованости.