Новости:

Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)

33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“

Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца

Беседа митрополита силивријског г. Максима

Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија

Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“

Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

24.1.2019. | Култура » Промоције

Промоција Сабраних дела о. Г. Флоровског у крипти храма Светог Саве на Врачару

Благословом Његове Светости патријарха српског Г. Иринеја, организована је, 24. јануара 2019. године, промоција Сабраних дела о. Г. Флоровског у крипти храма Св. Саве на Врачару у Београду. На позив управе храма Св. Саве, на челу са епископом ремезијанским Г. Стефаном, Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске гостовао је у катедралном граду Митрополије београдско-карловачке.

Протођакон Златко Матић, доцент и продекан Православног богословског факултета, и секретар ОПК срдачно је поздравио све присутне међу којима су били епископ ремезијански Стефан и умировљени епископ нишки Јован, и пожелео добродошлицу свима на представљање Сабраних дела о. Г. Флоровског.

У неколико речи упутио нас је у вишегодишњи рад ОПК на овом пројекту сакупљања и превођења речи великог оца и учитеља XX века. Одбор је, до сада, издао два кола са укупно 14 томова, 2 су недавно изашла а број планираних томова, по завршетку пројекта, је 30, укључујући и књиге индекса. Указао је на значај личности о. Георгија осврнувши се на број томова који се очекује а који нам показују о каквом се ствараоцу ради.

Протођакон је, затим, представио саговорнике: епископа пожаревачко-браничевског Г. Игнатија, декана Православног богословског факултета БУ, г. Милету Радојевића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије, проф. Богољуба Шијаковића, редовног професора Православног богословског факултета и о. др Александра Ђаковца, доцента на Православном богословском факултету на одсеку за Систематско богословље.

Најпре је дао реч епископу Игнатију, који нам је скренуо пажњу на значај дела овог великог васељенског учитеља будућим генерацијама. У наставку нам је преосвећени предочио кључне елементе у мисли о. Георгија.

Први елемент, како у теолошком тако и у философском стваралаштву нашег учитеља, је слобода. Узимајући у обзир руске писце и философе XIX в. и античке философе, Флоровски је увидео да је главни проблем управо слобода. Такође, владика нас је подсетио на главну нит мисли великог оца а која је неодвојиво везана за слободу, да је спасење и света и човека немогуће без слободног пристанка, жеље човека да се спасу и он и свет. Мимо личног сусрета са човеком и нашим Богом Који је постао човек, мимо заједнице са Њим у коју се улази крштењем и у којој се учествује причешћем – мимо Цркве, није могуће спасење. О. Георгије, како нам епископ Игнатије сведочи, је инсистирао на христоцентричности, на томе да Исус Христос као личност, као слободна личност „насилно улази у историју“, прекида зачарани круг нужности, смрти, што је било нечувено за религијску мисао.

Други елемент на који је указао преосвећени је тзв. „неопатристичка синтеза“ у теологији. Она подразумева откривање Духа Отаца и да, чувајући исти Дух Отаца, одговарамо на нове изазове и проблеме епохе у којој живимо. Владика Игнатије је подвукао да теологија извире из муке смрти и жеље да постојимо, да живимо.

Трећи елемент који преосвећени посебно истиче у мисли о. Георгија је трагедија људског живота, трагедија смрти. Напомиње проблем везивања више за Платонову философију и бесмртности душе, природе него за живи, светоотачки однос према животу, услед чега се проблем смрти занемарује и нико га се не дотиче као велике трагедије нестанка вољеног бића.

Модератор је, затим, реч дао др Милети Радојевићу и дубоко се захвалио Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама а особито др Милети на свој подршци, пре свега финансијској, коју је пружио Епархији пожаревачко-браничевској и ОПК.

Г. др Милета је у свом обраћању изнео разлог због којих је Канцеларија подржала остварење овог пројекта и предочио однос државе према очувању верског, културног и националног идентитета. Директор је, такође, напоменуо да је канцеларија наставила са отклањањем историјских неправди које су учињене према нашој Цркви и обавезао се да ће, у оквирима могућности, наставити да помаже овакве пројекте.

Модератор је замолио проф. др Б. Шијаковића да нам представи своју визију и овог подухвата и самог мислиоца Георгија Флоровског.

Проф. г. Богољуб Шијаковић је у свом веома детаљном и богатом излагању и својим увиђањима потврдио све жеље и стремљења које су чланови ОПК имали када су се прихватили овог подухвата. Указао је на комплексност и важност овог пројекта, од сакупљања материјала и превођења до штампања сваког конкретног тома, речима: „Енглеско издање Сабраних дела о. Георгија, које није ни завршено а више деценија је излазило, нема овај критички ниво и ниво одговорности приређивача према издању какво има наше српско издање. Када се ово, ако Бог да, заврши, биће најбоље мјеродавно издање о. Георгија Флоровског на било ком језику. То је нешто огромно, не само за издавача већ за читаву нашу културу.“ У наставку је господин професор дао извесну анализу кључних момената из опуса Георгија Флоровског.

Протођакон је позвао о. Александра Ђаковца, доцента Православног богословског факултета на одсеку за Систематско богословље и сарадника ОПК на овом пројекту, да се обрати присутнима.

О. Александар је покушао да у свом излагању истакне неке од многих аспеката мисли учитеља коме је ово вече било посвећено. Професор је истакао велики дар богословствовања о. Георгија као и посебан танани богословски осећај за оно што је важно и суштинско будући да његова теолошка истраживања нису представљала академско-археолошко испитивање теорије идеја, већ су она била егзистенцијална запитаност пред тајном Бога и човека. О. А. Ђаковац је опширним цитирањем из дела васељенског учитеља, како га је назвао епископ Игнатије, показао дубину и значај његове мисли за нас данас. Доцент је показао о. Георгија као мудрог теолога који је имао храбрости и отачку смелост да покрене многе теме које нису биле актуелне.

Модератор је на самом крају констатовао недостатак који Црква има у погледу преводилаца – теолога и истакао последњег саговорника као сарадника и помоћника у превођењу рада о. Г. Флоровског. Такође се захвалио и медијском покровитељу овог догађаја – телевизији „Храм“. Искористио је и прилику да нас упозна са чињеницом да је Министарство културе препознало овај подухват и да су књиге о. Георгија Флоровског ушле у тзв. обавезан откуп и да све библиотеке Републике Србије поседују комплет овог издања.

Јован Радуловић