Новости:

Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)

33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског

Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)

Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“

Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.

„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца

Беседа митрополита силивријског г. Максима

Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија

Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“

Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Презентација је израђена
са благословом Његовог преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

14.5.2013. | Култура » Промоције

Промоција књиге „Да истинујемо у љубави“, Београд, 2013.

Циљ рада Сектора за издаваштво Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске првенствено је служење Цркви. У службу бољег разумевања и схватања значаја православно-католичког дијалога, чији је циљ васпостављање јединства источних и западних хришћана, објављена је књига Да истинујемо у љубави — Званични богословски дијалог Православне и Римске Католичке Цркве, протођакона Златка Матића.

У организацији Задужбине Конрад Аденауер, у Београду у уторак, 14. маја 2013. године одржана је промоција читалачком публикуму. На промоцији говорили су Њ. Е. Преузвишени надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, Њ. П. Епископ браничевски г. Игнатије, г. Хенри Боне (директор Задужбине) и протођакон Златко Матић (аутор). Разговор је, у својству модератора, веома успешно усмеравао проф. др Давор Џалто.

У уводној речи директор Задужбине г. Хенри Боне, поздрављајући госте и све присутне, изразио је радост због објаве књиге протођакона Златка, која даје значајан импулс за дискусију и указује на неопходност дијалога између Цркава и различитих верских заједница.

Давор Џалто је истакао да је аутор кроз сам наслов књиге желео да нам открије садржај. Из наслова књиге можемо ишчитати најпре позив, потом жељу, а на крају и императив да истинујемо у љубави, у љубави која нас једина приводи заједници.

Владика Игнатије најпре је говори о значају јединства Цркве:

Јединство је суштинско за постојање Цркве. Уколико Црква није једна, поставља се питање њене истинитости. То су добро знали Свети оци. Прво хиљадугоште је, док је Црква била једна, доказ да је то јединство било изнад свега. Оно је било мерило истинске вере и истинског хришћанског живота, зато што је јединство онтолошка подлога Цркве. Нема вере мимо Цркве, мимо заједнице. То нам говори и латинска пословица: Unus christianus, nulus christianus. Зато је Литургија као пројава Цркве била и на истоку и на западу суштински израз Цркве, будући да пројављује веру заједнице, а не веру појединца. У дијалогу се сусрећемо управо са различитим тумачењима како су Свети оци гледали на ствари у првом хиљадугодишта. Тада смо увидели да не постоје различита гледишта само данас, већ и код Светих отаца. Али, и поред тих разлика код Светих отаца, Црква је била једна.

То јединство је разорено онда када је свест о постојању и заједништву као начину постојања ослабило. Тада се појавиле такве тезе да је вера вера појединца, и да је она изнад начина живота. После дуго векова увидели смо да је неопходно да се дијалогом дође до поновног јединства. Да ми не замере браћа римокатолици, на истоку је постојала још дуго свест да Црква не постоји ако није једна. Зато је Црква са истока још дуго одолевала искушењу о постављању епископа у западним градовима, као што је на пример Рим. Насупрот томе, католици су постављали епископе на свим православним седиштима на истоку. Тиме су они показали да им исток не треба. Зато је о. Георгије Флоровски истакао да васељенскост Цркве зависи од њеног јединства. Но, сазрела је свест о томе да треба отпочети са дијалогом и зближавањем.

Владика је изразио посебну захвалност аутору на очуваном духу текстова приликом превођења и на одличним коментарима на њих зато што сада и наша помесна Црква може да се упозна са документима која је донела Мешовита комисија, јер документи нису тајна, нити садрже тајну, нити су обавезујући, већ би требало да буду теолошка подлога за јединство.

Њ. Е. надбискуп Станислав Хочевар најпре је изразио радост зато што се оваква књига појавила у Београду, месту где су кардинал Каспер и митрополит Зизијулас засадили ливански кедар, који очигледно успева и развија се. Митрополит Станислав, говорећи из угла конкретног пастирског живота, похвалио је аутора књиге на стручности, уравнотежености и правим дијалошким осећајем из којег се излива искрена жеља за дијалогом и заједничарењем, што свакако протођакона Златка уврштава међу праве партнере за дијалог. Протођаконова жеља за дијалогом и заједничарењем, по речима митрополита, види се и у цитирању кардинала Каспера о Духу Светом који и ствара јединство и заједништво (заједницу). На крају, митрополит је изразио захвалност владици Игнатију, рецензенту, зато што коначно имамо ову књигу, која за циљ има боље међусобно познавање, и у нашој земљи, која је по Божјој вољи простор за унапређивање мостова, јер се управо у Београду увек прожимало источно и западно хришћанство.

Аутор књиге, протођакон Златко Матић је на почетку свог обраћања приметио да је представљање књиге спољашњи повод за сабрање, а да је унутрашњи повод сусрета „порив хришћанског бића, зов јединства, призив на превазилажење деобе, те најверније праслике смрти и позив на улазак у благословени простор једне свете Цркве Божје, те иконе есхатолошког јединства свих у Христовом царском загрљају“. Протођакон Златко је рекао да у турбулентном времену, када на осуду наилазе како екуменски дијалози, тако и сами учесници и симпатезири дијалога, желео је да читалачкој публици представи садржај потписаних докумената како би увидели значај дијалога јер по речима кардинала Каспера „екуменски дијалог са источним Црквама је суштински за превазилажење поделе међу свим Црквама“. Аутор је нагласио да се „кроз дијалог видело колико смо потребни једни другима, не само пред трећим, већ у најдубљем односу према Христу и заједничком Светом Предању, зато што су православни помогли римокатолицима да васпоставе теологију локалне Цркве, али исто тако је и глас римокатоличких теолога пренуо нашу Цркву из етнофилетистичке летаргије и упутио нас на учење о првоме, које је сада на дневном реду екуменских дијалога“. На крају, протођакон је истакао да ће књига, коју је посветио уснулим учитељима и оцима Мигелу Аранцу, Салватору Мани и оцу Радовану Биговићу, уколико макар индиректно помогне у сагледавању и разумевању дијалога и значаја јединства, представљати својеврсно благодарење Богу што нам је благословио да „истинујемо у љубави“.

Промоција је завршена коктелом љубави.

Владимир Несторовић, вероучитељ