RSS Новости:

Најновији број часописа „Саборност“ XVIII (2024)
33. том Сабраних дела о. Г. Флоровског
Трећа књига Сабраних дела м. Јована (Зизијуласа)
Изашло из штампе треће, допуњено издање књиге „Сећање на будућност“
Изашла је из штампе књига А. Ђаковца „Тројичност Божије једноставности“.
„Увод у хришћанску етику“ Александра Ђаковца
Беседа митрополита силивријског г. Максима
Три деценије архијерејске службе митр. Игнатија
Циклус богословских предавања „Службе у Цркви“
Часопис „Саборност“ у категорији истакнутих националних часописа: М52

Презентација је израђена
са благословом ЊВП архипископа пожаревачког и митрополита браничевског
Г. Игнатија

Пријава на e-mail листу (?)

24.10.2023. | Култура » Сајмови

Промоција издаваштва на 66. Међународном београдском сајму књига, 2023.

Сајам књига, 2023.

У оквиру 66. Међународном београдског сајма књига (21–29.10.2023) Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске за све заинтересоване читаоце, у хали 4, самостално излаже своја издања. Централни догађај редовног манифестацијског програма била је екслузивна промоција нове едиције Сабраних дела митрополита пергамског Јована (Зизијуласа), у програмској сали „Иво Андрић“, у хали 1А, у уторак, 24. октобра 2023. са почетком у 18 часова. На промоцији су говорили: епископ пожаревачко-браничевски проф. др Игнатије (Мидић), главни и одговорни уредник свих издања ОПК; протопрезвитер проф. др Александар Ђаковац, дугогодишњи сарадник и протођакон проф. др Златко Матић, оперативни уредник ОПК.

Промоцију нове едиције отворио је пригодним речима први излагач, протођакон проф. др Златко Матић:

Ваше Преосвештенство, пречасни оци, браћо ђакони, поштоване даме и цењена господо,

Добродошли на промоцију издаваштва ОПК Епархије пожаревачко-браничевске. Вечерас желимо да Вам презентујемо издавачке подухвате које идентитетски одређују нас и наш рад претходних година. Истовремено, настојаћемо и на томе да вам понудимо, макар и скицирано богословску визију која чини подлогу (ипостас) нашег деловања. Једноставно говорећи, понудићемо вам одговоре на два питања. Прво је шта објављује Епархија браничевска, а друго зашто баш та издања?

Након ових речи, излагач је пажњи присутних представио објављена штива ОПК, нарочито у периоду 2004–2023. Протођакон је указао на интензивну издавачку делатност Епархије пожаревачко-браничевске од момента доласка епископа Игнатија на трон браничевских епископа, лета 1994. Са тим у вези указао је на догађај обнављања часописа Браничевски весник, преименован у Саборност, у „символ наше Епархије, нашег епископа и нашег рада“. Полазећи од 1995. године, излагач је представио ранија издања овог часописа, да би, указао на нови изглед, сада, Саборности – теолошког годишњака, који броји 16 свезака, са две Антологије настале на основу сабраних текстова епископа Игнатија и митрополита Јована (Зизијуласа) из овог часописа. Управо, како је говорио излагач, охрабрен тим подухватом издавач је оформио нове библиотеке, едиције Приручници, Савремено богословље, Философско-теолошка библиотека, Вечност у времену, као и Архива епархије браничевске. Ипак, најважнији подухват ОПК излагач је представио речима:

Баш зато што крај осмишљава почетак, неколико речи о најскупоценијим бисерима у огрлици нашег издаваштва. Реч је, свакако, о сабраним делима о. Георгија Флоровског и митрополита пергамског Јована (Зизијуласа).

Сајам књига, 2023.

Говорећи о опусу о. Георгија Флоровског, излагач је указао да је до овог момента, у издању ОПК, публикована 32. и 33. књига богословске ризнице овог православног теолога. Овај подухват аутор је сажео речима да су „ова сабрана дела уздарје за дар светоотачког богословља на који нас је Флоровски строго подсетио и овим подухватом смо осаборили искуства, јер се он уклапа у ону визију која символизује наше издаваштво“. На крају, протођакон Златко Матић је представио најмлађи издавачки подухват ОПК, рекавши:

Представљамо, дакле, наставак дела о. Флоровског, конкретну примену отачког опуса у еклисиологији и другим областима богословља и надилажење одређених сфера мисли великог руског теолога у опусу пергамског митрополита. Само тако Оци живе – у континуитету са нама или нас са њима, у оваплоћењу њиховог духа у животу Цркве данас и у покушају креативног надилажења њиховог слова у верности њиховом духу. Тада и тако су Оци са нама, најпре литургијски, а онда и својом богословском заоставштином. Нудимо њихово дело на процену.

Овим речима, говорник је дао реч протопрезвитеру Александру Ђаковцу који је своје излагање започео директним речима:

Лично ми није лако да говорим о оцу Георгију Флоровском пред епископом Игнатијем, јер су они, кроз њега, утицали на мој богословски живот и рад. Са њиховим списима сусрео сам се од самог почетка свог богословског рада. Заиста, нико не може да каже да познаје православну теологију, уколико не познаје списе ове двојице православних теолога.

Протопрезвитер је на првом месту нагласио да би било немогуће уронити у богословску мисао о. Георгија Флоровског и митрополита Јована (Зизијуласа) без помоћи епископа Игнатија, као и његових предавања, упоредо са богословском делатношћу, блажене успомене, епископа Атанасија и митрополита Амфилохија, као и свакако епископа бачког Иринеја и штива издавачког одбора Беседа. Говорећи о теолошкој крилатици неопатристичка синтеза у опусу оба теолога, пропрезвитер је нагласио:

Уколико се Оци читају управо онако како нас је учио о. Георгије Флоровски, а што је од њега добро научио, а нас поучио, митрополит Јован (Зизијулас), можемо видети колико креативно читање може бити важно и отворити многа, до тада, затворена врата у теологији.

Сајам књига, 2023.

Након ових речи, протопрезвитер Александар Ђаковац је указао на труд и рад ОПК, нарочито упућујући на приређена штива ове двојице православних теолога, која је окарактерисао као „дар свима нама, као и будућим генерацијама, да можемо обједињено да уронимо у њихову мисао“. Завршавајући своје излагање, говорник је указао на неопходност и важност читања дела Светих Отаца визуром неопатристичке синтезе, наглашавајући да је „за ово неопходно имати њихова дела, за која се стара Епархија пожаревачко-браничевска, благословом епископа Игнатија, трудом протођакона Златка Матића и њихових сарадника“.

Круна промоције издаваштва ОПК представљало је излагање епископа пожаревачко-браничевског Игнатија, кога је протођакон најавио речима:

Објавити нечија дела последица је љубави издавача према ауторима чија се дела објављују. Зато дајем реч сведоку те љубави, главном и одговорном уреднику свих наших издања, а најпре, личности која надзире (ἐπισκοπέω) сваки наш подухват, епископу пожаревачко-браничевском проф. др Игнатију.

У првим речима свог излагања, епископ Игнатије је поздравио све сабране:

Драги оци, браћо и сестре,

Зашто сам био за то да издамо целокупна дела о. Георгија Флоровског и митрополита Јована (Зизијуласа)? Управо због важности њихове теологије. Стога, желео бих да вашој пажњи упутим основне карактеристике теологије ове двојице отаца како би смо разумели важност њиховог богословског опуса.

Владика је на првом месту нагласио теолошку крилатицу „натраг ка Оцима“ и богословску синтагму неопатристичка синтеза у теолошкој мисли о. Георгија Флоровског, указујући на значење ових појмова, како у односу на саму реч богословља, тако и у дијалогу са савременим светом. Како би показао револуционарност ових појмова, а кроз њих и личности о. Георгија Флоровског и митрополита Јована (Зизијуласа), епископ Игнатије је указао на основне карактеристике савременог друштва, на чему су и поменута двојица отаца инсистирала: индивидуализам, рационализам, хедонизам. Дискурс о овим карактеристикама владика Игнатије је завршио позивом:

Управо имајући у виду све карактеристике савременог друштва, о. Георгије Флоровски и митрополит Јован (Зизијулас) предлагали су да се теологија ухвати у коштац са савременим тенденцијама, на основу светоотачке теологије.

Сајам књига, 2023.

Нагласивши суштински еклисијални курс о. Георгија Флоровског, владика је указао на истоветан, али и прецизнији, богословски курс митрополита Јована (Зизијуласа), наглашавајући визуру нове есхатолошке онтологије, онтологије есхатолошке киноније, а не индивидуализма, на чему је и митрополит у свим радовима инсистирао, како у односу на друге „логије“ Цркве, тако и у дијалогу са човеком савременог друштва. Као сведок љубави и сусрета са митрополитом Јованом (Зизијуласом), а последично томе и о. Георгијем Флоровским, владика је рекао:

Научио сам се теологији од о. Георгија Флоровског и митрополита Јована (Зизијуласа) и сâм сам покушао да направим искорак на овим темељима. Циљ моје делатности јесте иконијска онтологија, онтологија која није потпуна, али није ни лажна, што се може схватити само у личним односима.

На крају, епископ Игнатије је у духу о. Георгија Флоровског и митрополита Јована (Зизијуласа) најдиректнији указао на личност ове двојице православних теолога рекавши: „Апсолутно сам сигуран да ће се ова два велика богослова у будућности показати великим новим Светим Оцима“.

Након ових речи у духу есхатолошко-иконијско-патристичке мисли, протођакон Златко Матић је закључио речима благодарности:

Хвала Вам, преосвећени владико, на томе што сте нас подсетили да без Светих Отаца нема Цркве. Овим приређивачким подухватом опуса двојице православних теолога желели смо да покажемо да и Црква Божја у Браничеву ходи путевима Отаца, путевима који воде у вечност. Благодарим свима који су вечерас били наши сапутници, надајући се да ћемо бити на том путу када нам Господ поново дође.

Небојша Стевановић